| Из предговора |
Rukopis "Osnovi hidrogeologije" je osnovni udžbenik za istoimeni predmet, koji je, od strane Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, ustanovljen kao obavezni ili izborni predmet za studente ovog fa...Rukopis "Osnovi hidrogeologije" je osnovni udžbenik za istoimeni predmet, koji je, od strane Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, ustanovljen kao obavezni ili izborni predmet za studente ovog fakulteta, kojima hidrogeologija nije matična strukovna (uža naučna) oblast. Osnovni cilj ovog predmeta je definisanje i razumevanje osnovnih pojmova i načela hidrogeologije, što bi, budućim stručnjacima iz oblasti geologije i rudarstva, trebalo da bude od koristi u bavljenju njihovim matičnim strukama ili užim naučnim oblastima.
Hidrogeološka delatnost je izuzetno kompleksna i “razgranata”, a osnovni razlog za to je njen neposredni predmet izučavanja – podzemne vode, koje su u prisnoj vezi i aktivnoj koegzistenciji sa svim ostalim komponentama životne sredine. Zajedno sa površinskim i atmosferskim vodama, one učestvuju u sveukupnom kruženju vode u prirodi i formiranju vodnog bilansa naše planete i njenih regiona. Na svom putu ka podzemlju ostvaruju kompleksnu interakciju sa zemljištem, vegetacijom, mikroorganizmima. U zemljinoj kori (geološkoj sredini), podzemne vode su, verovatno, njena najdinamičnija komponenta, koja uzima učešće u nizu geoloških procesa. One rastvaraju stene i minerale, a potom, kao prirodni rastvori, svojim kretanjem određuju migraciju rastvorenih materija, njihovo iznošenje u površinske tokove i akumulacije ili odlaganje u zemljinoj kori. Brojna
fizička i hemijska svojstva stena generisana su upravo prisustvom i delovanjem podzemnih voda. Svojim rastvaračkim i transportnim radom, one doprinose i oblikovanju nekih savremenih formi reljefa.
Praktični značaj podzemnih voda, kao resursa, je ogroman. Koristimo ih kao pijaće vode, za navodnjavanje poljoprivrednih površina, u prehrambenoj industriji, kao komunalne i tehničke vode. Mineralne i termalne podzemne vode se, zavisno od hemijskog sastava i temperature, koriste u lečenju (balneoterapiji), rekreaciji, kao termo-energenti ili za dobijanje korisnih sirovina. Pored brojnih koristi, podzemne vode mogu da predstavljaju i smetnju za obavljanje određenih delatnosti: plavljenje rudnika, poljoprivrednih površina, urbanih zona, saobraćajnica i dr. Zagadjivanje i zagadjenost svih elemenata životne sredine: vazduha, zemljišta, vegetacije, voda, jedan je od najvećih problema savremene civilizacije, a posledica je intenzivne (i nekontrolisane) eksploatacije resursa, energetske potrošnje, industrijalizacije, intenzivne poljoprivredne delatnosti, urbanizacije i dr. U tom kontekstu, i problemi zaštite podzemnih voda od zagađivanja, ali i od prekomerne eksploatacije, veoma su aktuelni.
Upravo svi navedeni aspekti manipulisanja podzemnim vodama predstavljaju polje delovanja (primenjene) hidrogeologije, kao samostalne discipline, ili integrisane u multidisciplinarne naučne i stručne projekte. Uspešno rešavanje svih navedenih i nenavedenih slučajeva "ovladavanja" i održivog upravljanja podzemnim vodama iziskuje, na prvom mestu, već pomenuto poznavanje osnovnih zakonitosti i načela hidrogeologije: kako se podzemne vode formiraju, kreću, dreniraju, kakav im je odnos sa faktorima uticaja u okruženju (padavinama, površinskim vodama, stenama i procesima koji se odvijaju u zemljinoj kori), šta sve utiče na formiranje njihovog kvaliteta (temperature, hemijskog, mikrobiološkog i gasnog sastava) i dr.
више...
|
