| Из предговора |
Geohemija je jedna od najmlađih grana geoloških nauka koja je u poslednjih sedamdesetak godina videla izuzetan napredak pre svega zahvaljujući ubrzanom tehnološkom razvoju i značajnom ulaganju u ...Geohemija je jedna od najmlađih grana geoloških nauka koja je u poslednjih sedamdesetak godina videla izuzetan napredak pre svega zahvaljujući ubrzanom tehnološkom razvoju i značajnom ulaganju u istraživanja, naročito u zapadnim zemljama a u poslednjih dvadesetak godina i u Kini. Geohemija je omogućila ostvarenje želje da se geologija učini kvantitativnijom i dovela do širokog uključivanja hemije, fizike i matematike – takozvanih “bazičnih” nauka - u rešavanje geoloških problema. Upravo ta činjenica predstavlja i glavni izazov kada je u pitanju dizajniranje kursa na osnovnim studijama iz geohemije i udžbenika koji bi ga pratio. Naime, u objašnjenju brojnih geohemijskih koncepata potrebno je naći preko potrebnu ravnotežu između dugih hemijskih, fizičkih i matematičkih argumenata po pravilu lišenih geoloških referenci, i čisto geoloških opservacija koje su često deskriptivne i neretko subjektivne.
Udžbenik koji je pred vama predstavlja moj pokušaj da na sveobuhvatan način studentima koji se po prvi put upoznaju sa geohemijom prikažem njene osnovne koncepte i principe, kao i da im prezentiram neke od glavnih geohemijskih alata koji se primenjuju u prirodnim naukama. Knjiga se sastoji od četrnaest poglavlja koja su poređana u pet celina. Uvodni deo prikazuje izbor tri geohemijska otkrića za koje sam smatrao da predstavljaju najznačajniji doprinos geohemije prirodnim naukama. Ovaj po malo nekonvencionalni uvod predstavlja pokušaj da studentima naglasim koje bi te informacije morale da postanu deo njihovog opšteg obrazovanja bez obzira na to kojom se geološkom problematikom bavili u budućnosti. U poglavljima 2 - 4 bavimo se geohemijskim aspektima početka sveta, formiranja Sunčevog Sistema i Zemlje. Zatim nas put vodi kroz našu planet, od jezgra preko omotača, kore pa sve do okeana i atmosfere. U poglavljima 5-9 predstavljen je kompletan set geohemijskih alata koji se koriste u rešavanju geoloških problema; oni uključuju hemijske elemente (u makro- i mikro- koncentracijama), radiogene i stabilne izotope kao i osnovne principe termodinamike. U poglavljima 10-12, delimično koristeći alate sa Kojima smo se prethodno upoznali, bavimo se geohemijskim aspektima endogenih i egzogenih procesa, uključujući magmatizam, metamorfizam, procesima u vodenim rastvorima i površinskim raspadanjem. Poglavlje 13 posvećeno je geohemiji mineralnih ležišta. Koristeći osnovne geohemijske alate, dat je nešto obimniji prikaz ključnih faza formiranja nekoliko glavnih tipova mineralnih ležišta. Ideja je da se odabirom onih genetskih tipova ležišta koji su mahom prisutni na Balkanu ilustruju procesi koji dovode do obrazovanja rudnih tela. Završni odeljak, poglavlje 14, prikazuje većinu geološki relevantnih hemijskih elemenata; informacije koje su date uključuju njihovu obilnost u različitim geohemijskim rezervoarima i zakonitosti kojima se rukovode.
више...
|
