Рударско-геолошки факултет је образовно-научна установа у саставу Универзитета у Београду. Образује стручњаке на основним, мастер и докторским студијама. У периоду од када је основан Факултет закључно са школском 2023/24 годином
дипломирало је 7763 студената,
магистарски рад је одбранило 731 магистра техничких наука,
док је докторску дисертацију одбранило 586 доктора техничких наука.
По акредитованим студијским програмима у складу са принципима Болоњске декларације
основне академске студије завршило је 1902 студената,
мастер академске студије завршило је 1158 студената,
док је 94 студента одбранио докторску дисертацију.
Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду једини је факултет у нашој земљи који школује инжењере за две различите области: геологију и рударство. Наши наставни програми су већ годинама усаглашени са програмима најпознатијих факултета и универзитета сличне или исте делатности у свету.
Данас је Рударско-геолошки факултет институција која испуњава стандарде савременог високог образовања и младим људима пружа могућност да се уз помоћ међународно признатих стручњака, врсних предавача и коришћењем савремене опреме и литературе образују за различита звања у оквиру рударске и геолошке инжењерске струке. Студирање на неком од студијских програма Рударско - геолошког факултета идеално је за младе људе који воле природу и изазов да је проучавају."
Осим стандардног школовања, рада у лабораторији и за рачунаром, будући инжењери рударства и геологије имају и теренску стручну праксу као део обавезне наставе. Одлазак на терен представља једну од најлепших наставних обавеза. У природном амбијенту, студенти се директно упознају са природним феноменима и процесима које проучавају. Заједнички боравак увек је прилика за дружење и успостављање комуникације између студената и наставног особља, што је један од основних предуслова успеха савремене наставе.
Самостални развој и стварање првих домаћих кадрова из геологије започет је 1880. године оснивањем Катедре за минералогију и геологију на Великој школи у Београду. Школовање кадрова из геологије вршило се до другог Светског рата на Филозофском факултету Велике школе, односно Универзитету који је основан 1905. године.
Основан је Рударско-геолошки факултет. На Техничком факултету у Београду основан је Рударски одсек са Одељењем за рударство и Одељењем за геологију.
Од 1948. године на двема групама Природно-математичког факултета формирају се нове генарације стручњака за геологију, а на одговарајућим катедрама и заводима развија се низ ужих стручних дисциплина. Одељења се трансформишу у два одсека: Рударски и Геолошки.
Геолошки одсек прераста у Геолошки факултет, тако да независно, али у тесној сарадњи, делују два факултета – Рударски и Геолошки. Поред тога, у оквиру Природно-математичког факултета постоји и Геолошка група.
Рударски и геолошки факултет, дотле смештени на Техничком факултету, усељавају се у зграду у улици Ђушина број 7.
Рударски и Геолошки факултет дефинитивно се спајају у јединствен Рударско-геолошки факултет са два одсека: Рударским и Геолошким.
Геолошко - палеонтолошка и Минералошко - петролошка група ПМФ-а припајају се Геолошком одсеку Рударско-геолошког факултета.
Рударско-геолошки факултет у Београду интегрисан је са Рударско-металуршким факултетом у Бору и делује под називом Рударско-геолошко-металуршки факултет Београд - Бор.
Престаје интеграција са РМФ у Бору. Рударско-геолошки факултет поново постаје јединствен, самосталан факултет, организован кроз основне организације удруженог рада.
Законском трансформацијом Рударско-геолошки факултет добија садашњи облик организације.
Рударско-геолошки факултет и сви студијски програми који се на њему изучавају пролазе процес акредитације у складу са принципима Болоњске декларације.