Очекиване стручне, односно предметно-специфичне компетенције које стичу студенти мастер академских студија су:
| » | темељно и детаљно познавање одабране области из заштите животне, која се непосредно наслања на општа инжењерска знања стечена у првом степену студија - развијена способност за анализу и синтезу у решавању општих и специфичних проблема заштите животне средине (између осталих, управљање отпадом, пројектовање и извођењу радова рекултивације, рециклирање индустријског отпада, пречишћавање отпадних вода, пројектовање система заштите ваздуха, заштите од буке); |
| » | способност решавања конкретних и сложених проблема из одабране области уз употребу савремених научних метода и поступака и уз мултидисциплинаран и интердисциплинаран приступ - самосталност у процесу предлагања решења и предвиђања последица; |
| » | развијен осећај за континуирано праћење и примену новина у струци - лакоћа овладавања методама и поступцима који се користе у процесу истраживања; |
| » | способности неопходне за развој каријере – независност у раду и способност директне примене теоријског знања у пракси, тимски рад, лакоћа комуникације са експертима и неекспертима у мулти и интердисциплинарним тимовима; |
| » | способност употребе информационо-комуникационих технологија у овладавању знањима одговарајуће области - компјутерско решавање нумеричких проблема и нумеричко моделовање различитих процеса; |
| » | етичка посвећеност и брига о квалитету, као и жељу за успехом; |
| » | способност за самостално формулисање доказа ради потврђивања постављених хипотеза, примене знања за разумевање комплексних индустријских система у различитим контекстима и у различитој размери; |
| » | способност за коришћење савремене литературе, модерних средстава за комуникацију и свих могућности за континуиран развој каријере; |
| » | оспособљеност за даље академско образовање на докторским студијама. |
