Циљ предмета:
Упознавање са главним елементима током извођења хидрогеолошког картирања: орјентација у простору, прикупљању и
ажурирању релевантних хидрогеолошких и др. података, избор маршута и примена различитих карата (топографских геолошких
и др.) и профила у хидрогеолошком картирању. Практична примена основних принципа непосредног хидрогеолошког картирања
као и интерпретације података на хидрогеолошким картама, профилима, стубу, израда тумачу и пратећој документацији
(теренски дневници, фотодокументациони материјал, узорци и др). |
Садржај предмета:
Теоријска настава
Теоријска настава : Кабинетски део: анализа расположиве документације, припремање подлога (топографских подлога;
геолошких подлога, аеро снимака), формирање хидрогеолошке карте у првој итерацији. Упознавање и коришћење теренске
опреме: компас, ГПС, сонде за мерење нивоа, нивомери, хидрометријско крило, кишомер, тестери и инструменти за мерење
физичко-хемијских показатеља. Оцена валидности података и грешке у мерења. Основи оријентације на терену; Мере опреза и
безбедност - тест; Лична опрема на терену; Кодекс понашања на терену; Принципи хидрогеолошког картирања у различитим
хидрогеолошким теренима. Упознавање са подлогама за израду ХГ карата, прелиминарна и радна карта, стуб, профили, тумач
и финална карта. стенама; 15. Непосредно хидрогеолошко картирање у магматским и метаморфним стенама.
Практична настава: Практична настава се изводи самостално по групама под сталним надзором наставника и сарадника у
настави. Упознавање са тереном и задате маршруте у различитим геолошким срединама: квартар, неоген, палеоген,
интрузивне и ефузивне стене, кредни и јурски кречњаци и пешчари, као и седименти палеозојске старости. Целокупан терен у
структурном смислу је изузетно сложен. Са хидрогеолошког аспекта врши се непосредно хидрогеолошко картирање у готово-
свим типовима структурне порозности: интргрануларна издан у алувијалним и неогеним наслагама, карстна издан у
кречњацима и доломитима, пукотинска издан у пешчарима и магматитима, као и терени сиромашни изданима са малим
односно врло малим хидрогеолошким потенцијалом. У хидродинамичком смислу картиране издани карактерише слободни ниво
и ниво под притиском. У погледу квалитативних својстава вода поред уобичајених вода које се користе у водоснабдевању, врши
се и осматрање појава вода повишене температуре и минерализације. Током практичне наставе врши се провера квалитета и
изведености задате маршруте, са документационом картом, теренским дневником, скицама, опсервационим тачкама, узорцима
и мерењима. Кабинетска обрада података врши се непосредно након спроведених истраживања, а у оквиру студијског рада
израђује се финална хидрогеолошка карта, са профилима, стубом и тумачем и пратећом документацијом (теренске радне и
теренске базне карте, дневници и сл.). |
Литература:
- Јемцов Игор, Хидрогеолошко картирање, Рударско-геолошки факултет, 2019
- Јемцов, Игор; Живановић, Владимир, Практикум из хидрогеолошког картирања. – друго проширено издање, Рударско-геолошки факултет, 2021
|
