Геолошко-палеонтолошка збирка
Збирка Департмана за регионалну геологију и Департмана за палеонтологију
Током деветнаестог века, у периоду формирања балканских држава и њиховог академског система, почиње пионирски рад на упознавању природних богатстава наше земље. Од 1854. године на Лицеју се одржавају предавања из предмета Минералогија са геогнозијом, а 1880. године основано је Минералошко-геолошко одељење Велике школе у Београду на чијем је челу био Ј. Жујовић. У то време, 1883. године, основан је Геолошки завод Велике школе из којег су настали наши Департмани. У циљу унапређења наставе, и како би студенти стекли што више практичних знања, формирана је Геолошко-палеонтолошка збирка.
Наша Збирка се састоји од преко 20.000 примерака и чине је бројне колекције које су током дуге историје нашег Факултета сакупили запослени и бројни легатори- Ј. Жујовоћ, Д. Антула, П. Павловић, С. Станковић, С. Радовановић, С. Брусина, В. Петковић, В. Ласкарев и др. Неке колекције су набављене и откупом, односно разменом са другим сродним институцијама из иностранства (као што су колекције Kranz, Cossmann, K&K Geologischen Reichsanstalt in Wien и друге...)
Материјал који се налази у нашој збирци је од непроцењивог значаја као основа за стручна испитивања на подручју са кога је он сакупљен, као упоредна збирка за увођење студената у самосталан рад, али и као документ који говори о претходним истраживањима, о развоју наше земље, те о раду значајних личности из наше прошлости.
Најзначајнији део наше Збирке ушао је у Инвентар објеката геонаслеђа Србије, што је трајно обележило њен изузетан значај. Наша Збирка има статус „музеја у саставу“, односно „музеја затвореног типа“ и, осим студентима и запосленима, доступна је стручној јавности, док се групне посете студената и других заинтересованих могу организовати по договору.
Alethopteris lonchitica
Доњи Карбон, Westphal, Немачка, Старост око 340 000 000 година.
Фосилне папрати из карбона. Током Карбона, концентрација угљен-диоксида у атмосфери била је три пута већа него данас, што је довело до повећане влажности, што је омогућило стварање великих наслага угљеника, због чега је овај период назван ‘Карбон‘.
Пиритисани амонит - Dactyloceras commune Sowerby
Доња Јура, Yorkshire, Британија, Старост окo 200 000 000 година
Амонити су изумрли главоношци сродни данашњим октоподима и сипама. Често се дешава да током фосилизације пролазе кроз хемијски процес пиритизације, што им даје метални изглед.
Ichtiosaurus sp.
Јура, Solenhofen, Немачка, Старост око 150 000 000 година
Ихтиосаурус је изумрли морски рептил који је подсећао на данашње делфине. Solenhofen је локалитет у Баварској познато по веома добро очуваним фосилима захваљујући фином седименту и условима анаеробне фосилизације.
Фосилизована риба – калуп
Јура, Solenhofen, Немачка, Старост око 150 000 000 година
У специфичним условима могућа је и оваква фосилизација. Угинула риба је пала на морско дно и оставила отисак који показује њен спољашњи изглед.
Murex sedgwicki Micht.
Војлово, Миоцен, Старост око 15 000 000 година
Фосилни пуж из некадашњег Панонског мора подсећа на своје садашње рођаке. Остаци фосилизованих морских животиња из овог времена веома су чести у Србији
Aceratherium incisivum Kaup. var. velesi Laskarev
Миоцен, Велес, Македонија, Старост око 10 000 000 година
Миоценски носорог из Македоније. Током Неогена (између 23 000 000 и 2 600 000 година) на нашим просторима је живела сасвим другачија и веома богата фауна. Глобално захлађење довело је до великог изумирања ове фауне.
 са раѕличитих локалитета..png "Остаци пећинских медведа (Ursus spelaeus) са различитих локалитета")
Остаци пећинских медведа (Ursus spelaeus)
са различитих локалитета.
Квартар, Старост између 2 600 000 и 10 000 година
Пошто је Квартар период у коме живимо, овакви остаци су веома чести у Србији. Квартарни остаци се често ископавају у сарадњи са археолозима.
.png "Ursus spelaeus – пећински медвед (лобања мужјака)")
Ursus spelaeus – пећински медвед (лобања мужјака)
Квартар, Велика пећина у Дубокој код Кучева, Старост имеђу 2 600 000 и 10 000 година
Квартар је период у коме живимо и карактеришу га ниске температуре и глацијација на половима, односно ледено доба. Пећински медведи су наши савременици које је човек вероватно истребио у борби за станиште.
Еволуција човека
Данашњи људи су се појавили на Земљи пре више милиона година. Људски развој нам показује да се еволуционе промене стопала одвијају прилично брзо у геолошком времену.
Први спрат Геолошко-палеонтолошка збирка
На првом спрату Збирке изложени су примерци из Прекамбријума (старији од 540 000 000 година), Палеозоика (стари између 540 000 000 и 245 000 000 година) и Мезозоика (стари између 245 000 000 и 66 000 000 година).
Други спрат Геолошко-палеонтолошка збирка
На другом спрату Збирке изложени су остаци из Кенозоика (стари 66 000 000 година до данас), који углавном представљају животиње које су живеле у некадашњем Панонском мору на територији Србије.
Трећи спрат Геолошко-палеонтолошка збирка
На трећем спрату су изложени остаци флоре, као и остаци копнених животиња које су живеле на нашим просторима.
