| Из предговора |
U okviru ove publikacije polazi se od jednostavnijih problema, poput definisanja funkcije raspodele diskretne slučajne promenljive i određivanja različitih statističkih parametara (srednja vrednos...U okviru ove publikacije polazi se od jednostavnijih problema, poput definisanja funkcije raspodele diskretne slučajne promenljive i određivanja različitih statističkih parametara (srednja vrednost, medijana, mod, standardna devijacija, koeficijenti varijacije, asimetrije i sl.), kao i računanja različitih verovatnoća. Nakon toga, prelazi se na zadatke određivanja frekvencije i statističkih parametara diskretnih vrednosti slučajnih promenljivih neprekidnog tipa, na primeru podataka o protocima jednog karstnog vrela (vrelo Mlave). Kroz nekoliko zadataka detaljno se objašnjava konstruisanje dijagrama verovatnoće za različite zakone raspodele, određivanje empirijskih i teorijskih funkcija raspodele, kao i testiranje njihove saglasnosti korišćenjem različitih testova. Detaljno je objašnjen način određivanja proticaja za određeni povratni period, što je veoma važan podatak za sve vodoprivredne i hidrotehničke analize. U drugom delu praktikuma autori se bave složenijim statističkim analizama, počev od definisanja jednačine linearne i nelinearne regresije, kao i funkcija autokorelacije i kroskorelacije. Zatim autori daju teorijski koncept doprinosa periodičnih komponenti u analizi vremenskih serija i detaljno objašnjenje spektralnih i krosspektralnih analiza, koje su posebno značajne u analizi karstnih hidrogeoloških sistema. Prilikom izgradnje hidrotehničkih sistema, u cilju povećavanja tačnosti podataka o obezbeđenosti isporuke vode korisnicima,često se, pored osmotrenih nizova protoka, koriste i generisani nizovi. U poslednjem delu praktikuma autori se bave i tim problemom, odnosno načinom kreiranja modela za simulaciju i predikciju vremenskih serija protoka. Kroz nekoliko zadataka opisuje se način formiranja autoregresionih, krosregresionih i autokrosregresionih modela, uz teorijska objašnjenja i metodologiju provere valjanosti (dobrote) tih modela. Poslednji zadaci posvećeni su transformacionim funkcijama i klaster analizama.
више...
|
