Dr Branko Stepanović (1911–1986)

Rođen 1911. godine u Pitomaci, SR Hrvatska. Diplomirao je 1937. na Filozofskom fakultetu u Beogradu (Mineraloško-geološka grupa). Od 1933. do 1940. zaposlen je u Vodovodu grada Beograda, a zatim, do 1945., kao geolog tadašnje Tehničke direkcije u Beogradu. Od 1945-1951. radio je kao inženjer geolog u Saveznoj geološkoj upravi Ministarstva rudarstva. Od 1951. godine učestvovao je u održavanju nastave na Rudarskom fakultetu. Za docenta na Rudarsko-Geološkom fakultetu izabran je 1956., a zatim je dobio zvanje vanrednog i redovnog profesora, održavajući nastavu iz predmeta „Hidrogeološke discipline“. Bio je, u tri maha, prodekan Rudarsko-Geološkog fakulteta, kao i član i savetnik niza saveznih i međunarodnih komisija i ustanova. Bio je, takođe, i počasni član Saveza inženjera i tehničara Srbije. Jedan je od osnivača i dugogodišnji predsednik Jugoslovenskog komiteta za hidrogeologiju. Odlikovan je ordenom rada II stepena, Penzionisan je 1977. godine. Umro je 1986.

Dr Nikola Milojević (1926-1987)

Rođen 1911. godine u Pitomaci, SR Hrvatska. Diplomirao je 1937. na Filozofskom fakultetu u Beogradu (Mineraloško-geološka grupa). Od 1933. do 1940. zaposlen je u Vodovodu grada Beograda, a zatim, do 1945., kao geolog tadašnje Tehničke direkcije u Beogradu. Od 1945-1951. radio je kao inženjer geolog u Saveznoj geološkoj upravi Ministarstva rudarstva. Od 1951. godine učestvovao je u održavanju nastave na Rudarskom fakultetu. Za docenta na Rudarsko-Geološkom fakultetu izabran je 1956., a zatim je dobio zvanje vanrednog i redovnog profesora, održavajući nastavu iz predmeta „Hidrogeološke discipline“. Bio je, u tri maha, prodekan Rudarsko-Geološkog fakulteta, kao i član i savetnik niza saveznih i međunarodnih komisija i ustanova. Bio je, takođe, i počasni član Saveza inženjera i tehničara Srbije. Jedan je od osnivača i dugogodišnji predsednik Jugoslovenskog komiteta za hidrogeologiju. Odlikovan je ordenom rada II stepena, Penzionisan je 1977. godine. Umro je 1986.

Dr Jovan Perić (1923-1994)

Rođen je 1926. godine u selu Jablanici. Diplomirao je 1950. na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu na Geološkoj grupi. Po diplomiranju bio je postavljen za profesora srednje škole, a potom je izabran za asistenta. Doktorsku disetraciju odbranio je 1956., a 1957. izabran za docenta za predmet „Hidrogeologija“ na Rudarsko-Geološkom fakultetu u Beogradu. Za vanrednog profesora izabran je 1962., a za redovnog 1968. U okviru svoje bogate naučno-istraživačke aktivnosti, kao autor ili koautor, ostavio je blizu 90 naučnih radova iz oblasti hidrogeologije, među kojima više njih ima monografski karakter. Njegova aktivnost na međunarodnom planu u oblasti hidrogeologije je takođe bila zapažena, a naročito u okviru međunarodne asocijacije hidrogeologa. Učestvovao je na međunarodnim naučnim skupovima (Pariz, Rim, Napulj, Dubrovnik, Istambul), sa prikazom odgovarajućih naučnih radova. Posebno treba istaći aktivnost profesora u okviru Karpato-balkanske geološke asocijacije, gde je više godina bio član i potpredsednik Komisije za hidrogeologiju i inženjersku geologiju. Penzionisan je 1979. godine. Umro je 1987.

Dr Milan Vuković (1927-1996)

Rođen 1923. Diplomirao je 1953. na Geološkom fakultetu u Beogradu. Posle diplomiranja radio je u Zavodu za geološka i geofizička istraživanja u Beogradu, gde je osnovao Odeljenje za inženjersku geologiju i hidrogeologiju, kojim je rukovodio do 1959., kada je biran za asistenta na Rudarsko-Geološkom fakultetu u Beogradu – Katedra za inženjersku geologiju i hidrogeologiju. Godine 1962. izabran je za docenta, a 1981. za redovnog profesora. Bio je dugogodišnji član Izvršnog odbora Jugoslovenskog komiteta za inženjersku geologiju, hidrogeologiju i geofiziku. Počasni je predsednik ovog Komiteta od 1982. Dobitnik je spomen plakete „Geozavod“, povelje Opštine Rača i ordena III reda za izvanredan doprinos u naučno-istraživackoj i društvenoj delatnosti. Pionir je i vodeći ekspert za istraživanje novog izvora čiste energije – geotermalne energije. Osnivač je i prvi predavač iz predmeta „Geotermalna energija“ na Grupi za hidrogeologiju Rudarsko-Geološkog fakulteta.
Na fakultetu i Grupi za hidrogeologiju obavljao je niz društvenih funkcija: predsednik Saveta, član sekretarijata i dr.
Objavio je autorizovanu skriptu, 3 monografije, 86 radova u zemlji i 6 u inostranstvu. Uradio je više stotina istraživačkih projekata, studija, elaborata i recenzija. Penzionisan je 1986. godine. Umro je 1994.

Dr Budimir Filipović (1934-2013)

Rođen je 1934. u Leskovcu. Diplomirao je na Geološkoj grupi Prirodno-matematičkog fakulteta 1958. Posle diplomiranja radio je u Geološkom zavodu u Sarajevu do 1960., kada je izabran za asistenta za predmet „Hidrogeologija“ na pomenutoj grupi. Godine 1963. je magistrirao, 1967. doktorirao. Godine 1968. izabran je za docenta, a 1975. za vanrednog profesora za predmet „Metodika hidrogeoloških istraživanja“. Godine 1980. izabran je za redovnog profesora. Član je Naučnog društva Srbije od 1981. Rukovodilac OOUR Grupa za hidrogeologiju od 1983., a od školske 1989/90. je prodekan Rudarsko-Geološkog fakulteta. Bio je predsednik Saveta fakulteta (1979-1981) i član istog Saveta (1981-1983). Rukovodilac je poslediplomske nastave na grupi za Hidrogeologiju. Od 1982-1984 bio je predsednik Jugoslovenskog komiteta za hidrogeologiju i inženjersku geologiju. Član je IAH (Internacionalne asocijacije hidrogeologa), Srpskog geološkog društva, Srpskog hemijskog društva DIT-a i dr.

Objavio je 3 udžbenika i 1 praktikum, 2 skripte i više monografija, 48 stručnih i naučnih radova (sa saradnicima na stručnim i naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu ili odgovarajućim časopisima). U istom periodu uglavnom sa saradnicima uradio je 32 studije, 7 elaborata, 29 izveštaja i više projekata. Umro je 2013. godine


Dr Nadežda Dimitrijević (1939-)

Dugogodišnji šef Laboratorije za hemiju. Godne 1986. izabrana je u zvanje redovnog profesora. Objavila je veliki broj naučnih radova. Najznačajnija monografija je "Gasovi u podzemnim vodama sa posebnim osvrtom na njihovo prisustvo u vodama srbije" (1975). Učesnik velikog broja naučnih i istraživačkih projekata i programa naučne saradnje.

Dr Mihajlo Simić (1947-2002)

Rođen je 1947. u Orahovcu (Metohija). Diplomirao je 1976. na Rudarsko-Geološkom fakultetu - Grupa za hidrogeologiju. Od 1975. radi na OOUR Grupa za hidrogeologiju, Rudarsko-Geološkog fakulteta u Beogradu. Magistrirao je 1988. godine. Objavio je 10 naučnih radova u zemlji i 1 u inostranstvu, kao i mnogobrojne studije. Umro je 2002.

Dr Stevan Prohaska (1944-)

Prof. dr Stevan Prohaska, naučni savetnik rođen je 13.05.1944. godine u Orlovatu. Diplomirao je 1967. na Građevinskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu, magistrirao 1974. na Lenjingradskom Hidrometeorološkom Institutu, Univerziteta u Lenjingradu, Rusija, a doktorirao 1980. godine na Fakultetu Gradjevinskih Znanosti u Zagrebu. U periodu od 1982.-1985.godine bio je docent na rudarsko-geološkom fakultetu, a od 1985.-1991. vanredni profesor. U zvanje redovnog profesora izabran je 1991. godine. Tokom svoje profesorske karijere na Rudarsko-geološkom fakultetu predavao je predmete Hidrologiju i Vodoprivredu, budućim inženjerima hidrogeologije.

Od 2005.godine, zaposlen je u Institutu za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, gde trenutno obavlja funkciju direktora Zavoda za naučno istraživački rad i informatiku. U svojoj bogatoj naučnoj i stručnoj karijeri publikovao je preko 300 naučnih radova u zemlji i inostranstvu. Autor je udžbenika „Hidrologija I“, „Hidrologija II“, „Hidrologija kroz teoriju i praksu“ koju koriste studenti i inženjeri širom Srbije i bivših jugoslovenskih republika. Rukovodilac je brojnih stručnih i naučnih projekata i studija iz oblasti hidrologije i vodoprivrednog bilansa.


Dr Bogoljub Cvejić (1941-2006)

Bogoljub Cvejić je rođen u Beogradu 21.05.1941 godine gde je završio osnovnu školu i srednju Geološko tehničku školu. Rudarsko-geološki fakultet, smer Geologija sa hidrogeologijom upisao je 23.10.1961. godine i diplomirao je 9.02.1988 godine. Tokom 1960. i 1961. godine radio je u Institutu za istraživanje mineralnih sirovina i Zavodu za nuklearne sirovine u Beogradu. Na Rudarsko-geološki fakultet, kao stručni saradnik na Katedri za hidrogeologiju zasniva radni odnos 1970. godine gde je ostao do penzionisanja 10.01.2006. godine. Preminuo je 15.05.2006. godine.

Dr Mića Martinović (1957-2011)

Rođen je 1957. u Pančevu. Diplomirao je 1990. na Rudarsko-Geološkom fakultetu - Istitutu za hidrogeologiju. Od 1990. radi na Institutu za hidrogeologiju, Rudarsko-Geološkog fakulteta u Beogradu. Završio je specijalizaciju 1991. godine na temu Dinamika podzemnih hladnih i termalnih voda, na Univerzitetu Ujedinjenih nacija u Rejkaviku (Island). Magistrirao je 2008. godine. Objavio je 67 naučnih i stručnih radova. Učestvovao je u sledećim naučnim i stručnim telima: IGA (Svetsko udruzenje za geotermalnu energiju), GTV (Nemačko udruženje za geotermalnu energiju), Geotermalna asocijacija Srbije, gde je bio generalni sekretar. Umro je 2011. godine.

Dr Slobodan Vujasinović (1946-)

Rođen je 1946. godine, u Bačkom Sokolcu. Posle završene gimnazije u Požarevcu, diplomirao je na Rudarsko-geološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu iz naučne oblasti Hidrogeologije. Na istom fakultetu je i magistrirao, na problematici primene matematičkog modeliranja u hidrogeologiji, a doktorirao na problematici zagađivanja i zaštite podzemnih voda. Autor je i koautor 135 naučnih i stručnih radova, publikovanih u zemlji i inostranstvu u okviru kojih i osnovnog univerzitetskog udžbenika "Zaštita podzemnih voda" (koautor) i praktikuma "Zagađivanje i zaštita podzemnih voda" (autor) i 8 monografija. Učestvovao je u izradi preko 150 studija i naučno-istraživačkih projekata iz oblasti hidrogeologije i zaštite podzemnih voda. Bio je mentor većem broju magistranata i doktoranata. Član je Međunarodne asocijacije hidrogeologa, Srpskog geološkog društva, Srpskog hemijskog društva, Društva inženjera i tehničara Srbije i Društva za zaštitu voda SCG. Penzionisan je 2012. godine.

Dr Vojislav Tomić (1948-)

Rođen 19.01.1948. godine u Beogradu. Osnovnu i srednju školu završio u Beogradu. 1966 godine upisao je, a 1971 godine završio Rudarsko-geološki fakultet na smeru hidrogeologija i inženjerska geologija.
Magistarski rad odbranio je 1974. godine, a 1981. godine je doktorirao na  Rudarsko-geološkom fakultetu.
Od 1971. godine je bio zaposlen je na Rudarsko-geološkom fakultetu. U periodu 1971-2008. godine obavio je stručna usavršavanja u oblasti hidrogeologije u SSSR, Španiji, Rumuniji i Čehoslovačkoj. U domaćim i stranim časopisima objavio je 128 radova iz oblasti hidrogeologije. Uža specijalizacija u okviru hidrogeologije je vodonosnost ispucalih stena. Učestvovao je u izradi 64 hidrogeološke studije (elaborata) i 58 projekta hidrogeoloških istraživanja za vodosnabdevanje, zaštite podzemnih voda, ovodnjenosti ležišta mineralnih sirovina, mineralnih, termalnih i termomineralnih voda, geotermalne energije, vodonosnost stena sa pukotinskom strukturom poroznosti, podzemnih voda za flaširanje i melioracija. Penzionisan je 2013. godine.

Dr Ivan Matić(1949-)

Ivan Matić, rođen je 1949. godine u Beogradu. Diplomirao je na Rudarsko-geološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na smeru za inženjersku geologiju i hidrogeologiju. Na istom fakultetu je magistrirao i doktorirao iz naučne oblasti hidrogeologije (Zagađivanje i zaštita podzemnih voda).

Kao autor ili koautor objavio je oko 130 naučnih i stručnih radova u zemlji ili inostranstvu (5 sa SCI liste), u okviru kojih, kao koautor, i dva univerzitetska udžbenika Remedijacija podzemnih voda i geološke sredine i Osnovi Hidrogeoekologije kao i osam monografija. Učesnik je brojnih, kako domaćih tako i stranih skupova: konferencija, simpozijuma i kongresa iz oblasti hidrogeologije i zaštite podzemnih voda.
Učestvovao je u izradi preko 250 studija i naučno-istraživačkih projekata iz iste oblasti. Takođe je učestvovao u izradi više strateških projekata iz oblasti hidrogeologije i zaštite podzemnih voda, finansiranih od strane Ministarstava (za nauku, ekologiju, poljoprivredu).
Bio je angažovan kao ekspert za ekologiju u stranim kompanijama »Holcim« i »Aktavis«.
Član je međunarodne asocijacije hidrogeologa (IAH), Srpskog geološkog društva, Srpskog hemijskog društva, Društva inžinjera i tehničara i Društva za zaštitu voda.

Dr Milenko Pušić(1951-)

Rodjen je u Novoj Pazovi, 29.04.1951. godine. Prvi je diplomirani inženjer na novoosnovanom Smeru za hidrogeologiju, Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, 1976. godine. Magistrirao na Gradjevinskom fakultetu u Beogradu, 1983. godine, a doktorirao na Rudarsko-geološkom fakultetu, 1990. godine. Ceo radni vek je proveo na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu, Departmanu za hidrogeologiju.
U nastavnoj aktivnosti je predavao predmete iz oblasti proračuna strujanja podzemnih voda. Autor je udžbenika “Hidraulika podzemnih voda”, “Dinamika podzemnih voda” i “Hidraulika bunara”.
U naučnoistraživačkoj delatnosti dominantan je u oblasti razvoja primene modeliranja strujanja podzemnih voda u različitim uslovima. Koautor je jedne monografije medjunarodnog značaja, koautor 7 poglavlja u medjunarodnoj monografiji, koautor 16 radova objavljenih u časopisima kategorije 20, autor ili koautor 32 štampana saopštenja sa medjunarodnih skupova, 6 monografija nacionalnog značaja, 38 radova u časopisima nacionalnog značaja, 47 saopštenja sa skupova nacionalnog značaja.
U inženjerskom stručnom radu, učesnik je u izradi 8 tehničkih rešenje, od toga: dva rešenja vezana za analizu transporta materija podzemnim vodama, tri rešenja vezana za definisanje elemenata i projektovanje bunara sa horizontalnim drenovima, dva softvera za interpretaciju podataka strujanja prema bunarima i jedan za analizu granulometrijskih podataka. Najznačajnije rezultate je ostvario u oblasti hidrodinamičkog modeliranja strujanja podzemnih voda. Kao penzioner se posvetio više životu u prirodi. Redovni je član Akademije inženjerskih nauka od 2015. godine. hidrogeologa (IAH), Srpskog geološkog društva, Srpskog hemijskog društva, Društva inžinjera i tehničara i Društva za zaštitu voda.

Dr Petar Papić(1952-)

Rodjen je 1952. godine u Beogradu. Diplomirao je 1978. godine na Univerzitetu u Beogradu, Prirodno-matematički fakultet iz oblasti hemije i fizičke hemije. Radni odnos na Rudarsko-geološkom fakultetu zasnovao je 1981. godine izborom zvanja asistent - pripravnik za predmet Hidrohemija i Mineralne vode. Od 1990. godine je rukovodilac Laboratorije za hidrohemiju, Instituta za hidrogeologiju, Radarko-geološkog fakulteta. Magistarske studije je završio 1994. godine, na Rudarsko-geološkom fakultetu, gde je i odbranio doktorsku disertaciju pod nazivom: „Inkrustacione i agresivne osobine mineralnih voda Srbije“ iz uže naučne oblasti hidrogeologija.
Za docenta na Rudarsko-geološkom fakultetu izabran je 1999. godine, za vanrednog profesora 2004., a u zvanje redovnog profesora izabran je 2010. godine. Naučnoistarživački rad je iz oblasti hidrohemije, hidrogeohemije, mineralnih voda, geotermalne energije.
Član je International Association of Hydrogeologists, Commission on Mineral and Thermal Water, International Association of Geochemistry, International Association od Medical Geology, Srpskog geološkog društva i Srpskog hemijskog društva.
Objavio je 97 naučnih i stručnih radova i 36 radova u međunarodnim časopisima i kongresima.
Učestvovao je u realizaciji preko 150 projekata, studija i elaborata i u projektima Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja kao rukovodilac i učesnik u realizaciji. Penzionisan je 2017. godine.

Dr Milojko Lazić(1952-)

Milojko M. Lazić, rođen 1952. godine u Donjoj Borini (SO Mali Zvornik). Diplomirani je inženjer hidrogeologije i redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu (do 01.10.2018. god.). Diplomirao na Rudarsko-geološkom fakultetu na grupi za hidrogeologiju 1976. godine, gde je magistrirao 1981.godine, naučna oblast hidrogeologija i doktorirao 1985. godine. Na fakultetu radi od 1977. godine, najpre kao asistent pripravnik, a u zvanje redovni profesor izabran je 1997.godine. Učestvovao je na brojnim stručnim i naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu. Član je Srpskog geološkog društva, Društva geoloških inženjera i tehničara Srbije i Međunarodne asocijacije hidrogeologa.
Član je International Association of Hydrogeologists, Commission on Mineral and Thermal Water, International Association of Geochemistry, International Association od Medical Geology, Srpskog geološkog društva i Srpskog hemijskog društva.
Objavio je preko 150 naučnih i stručnih radova. Pored toga štampao je 10 udžbenika i monografija. Učestvovao je na više naučnih i velikom broju privrednih projekata i studija. U radnom veku, od 1977. godine rukovodio je izradom velikog broja diplomskih radova studenata, magistarskih i doktorskih disertacija, iz oblasti vodosnabdevanja, flaširanih pijaćih voda, termalnih i termomineralnih voda, njihove zaštite i drugih hidrogeoloških oblasti. Penzionisan je 2018. godine.