ЛАБОРАТОРИЈА ЗА РУДНУ МИКРОСКОПИЈУ

ЗБИРКА УЗОРАКА И ПРЕПАРАТА

ПРИПРЕМА ПРЕПАРАТА

МИКРОСКОПИ И

ПРАТЕЋА ОПРЕМА

РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА

И ЛИТЕРАТУРА

Лабораторија

за

рудну

микроскопију

микроскопију припада Рударско-геолошком факултету,

Универзитета у Београду. Налази се у просторији 732, Департмана за МКПГ

(зграда Хемијског факултета, IV спрат, тел. 011/3336718). Основну намену

Лабораторије представља

микроскопски

преглед

узорака

руде

руде. Лабораторију

чине следеће 4 целине:

ЗБИРКА

УЗОРАКА

ПРЕПАРАТА

садржи сачуване

комаде

руда

са

преко

200

локалитета

из

Србије

околних

земаља

бивше

Југославије

Југославије. Користи се првенствено у

наставне сврхе, али је од нарочитог значаја и за научна истраживања имајући у виду да

су многа рудна тела услед раније експлатације заувек изгубљена, услед чега је

испитивање могуће спровести само на раније сачуваним узорцима. Поред наведеног,

Збирка садржи и

значајан

број

узорака

руда

минерала

из светски познатих рудника

типских локалитета

типских локалитета. Збирка се налази у фиокама и дрвеним плакарима Лабораторије.

ПЛАКАРИ/ФИОКЕ У КОЈИМА СЕ

ЧУВАЈУ РУДНИ ПРЕПАРАТИ

ПЛАКАРИ/ФИОКЕ У КОЈИМА СЕ ЧУВАЈУ УЗОРЦИ МИНЕРАЛА И РУДА

Примери узорака доле: лево – плумозит (Трепча), средина – реалгар

(Алшар), десно – антимонит (Зајача)

ПРИПРЕМА

ПРЕПАРАТА

ПРЕПАРАТА за одбијену светлост (рудни препарати) врши се у следећим

корацима: 1) макроскопски преглед узорака и одабир репрезентативних комада за израду

препарата; 2) импрегнација одабраних комада узорака епоксидном смолом и њихово

монтирање у калупе пречника 2.54 или 3 cm; 3) брушење силицијум карбидом и финално

полирање дијамантским пастама гранулација 15, 9, 6, 3 и 1 µm, а по потреби и додатно

полирање глиницом ≤0.5 µm.

Поред припреме препарата која се врши само за мање потребе, с обзиром да на Факултету

постоји засебна Лабораторија за припрему препарата, опрема за полирање препарата

неопходна је у раду ове Лабораторије из разлога што стајањем на ваздуху многи рудни

минерали се превлаче скрамама и неопходно их је након одређеног времена опет финално

исполирати непосредно пре посматрања под микроскопом.

Слика 1. Машина за полирање

препарата и сет плоча (десно) са

дијамантским пастама

гранулација 15, 9, 6, 3 и 1 µm.

Слика 2. Монтирање

репрезентативних комада

узорака у различите типове

калупа пречника 2.54 и 3 cm.

Слика 3. Финално припремљени

рудни препарати.

МИКРОСКОПИ И ПРАТЕЋА

ОПРЕМА.

ОПРЕМА. У Лабораторији се

налази 6 оперативних

поларизационих микроскопа за

одбијену светлост од којих су 2

комбинована, тј. намењена за

преглед препарата и у

пропуштеној светлости.

Микроскопи су различитих

типова, познатих произвођача

Leitz, Zeiss и Vickers. Поред

наведених, Лабораторија

поседује још неколико

резервних микроскопа и

делова за микроскопе, један

стереомикроскоп, као и

пратећу опрему

(микрометарска плочица,

пресе, опрема за дигиталнo

фотографисање и приказ слика,

итд.) Од пратеће опреме

свакако треба истаћи

спектрофотометар,

интерференциони филтер и

стандарде који омогућавају

квантитативна оптичка мерења

рефлексије минерала у

видљивом делу спектра

(380-750 nm), што пружа и

могућности одредбе боје

минерала.

РЕЗУЛТАТИ

ИСТРАЖИВАЊА.

ИСТРАЖИВАЊА. Лабораторија за рудну микроскопију денецијама уназад

веома активно учествује у научно-истраживачком раду Факултета. У Лабораторији је

урађено на десетине дипломских, мастер, докторских и научних радова из области

минералогије рудних лежишта, на Катедри за минералогију, али такође су

микроскопским испитивањима подржани и многи студентски и научни радови из

области истраживања рудних лежишта, петрологије, припреме минералних сировина и

других научних дисциплина и студијских програма Факултета. Поред наведених радова,

богат истраживачки материјал лабораторије оформљен је и кроз сарадњу са

привредом и израду извештаја и студија за потребе геолошких истраживања. Овај

документациони материјал, као и сачувани препарати истраживања, веома су значајни и

за потребе наставе која се изводи у Лабораторији из неколико предмета (Минералогија

несиликата, Основи рудне микроскопије и др) на разним студијским програмима

Факултета. За потребе наставе и обучавање истраживача из области рудне микроскопије

Лабораторија поседује и

Збирку

микрофотографија

микрофотографија која прати део Збирке узорака и

препарата намењен за извођење вежби из поменутих наставних предмета.

ЛИТЕРАТУРА.

ЛИТЕРАТУРА. С обзиром на комплексност оптичких

особина рудних минерала, током микроскопског

прегледа препарата неопходно је користити тебаларне

приказе оптичких особина минерала и другу помоћну

литературу. Лабораторија поседује сву неопходну и

најзначајнију литературу из области рудне микроскопије.

ГАЛЕРИЈА МИКРОФОТОГРАФИЈА

из уџбеника

Рудна микроскопија

http://

dr.rgf.bg.ac.rs/s/repo/item/6168

Опис слике: асоцијација сулфидних

минерала пирита, FeS2 (Py), галенита, PbS

(Gn), халкопирита, CuFeS2 (Cp), сфалерита,

ZnS (Sp, са финим емулзионим

издвајањима халкопирита) и тетраедрита,

(Cu,Fe,Zn)12(Sb,As)4S13 (Tth) (ваздух, //N,

ширина слике ~0.7 mm). Галенит,

халкопирит и тетраедрит показују фина

међусобна прорастања и цементују пирит

по пукотинама и ободу зрна.

Рудни минерали се веома често

јављају у микроскопским

(микрометарским) величинама

зрна и притом међусобно

прорастају, услед чега је за њихову

идентификацију неопходан

микроскопски преглед. Овакав

начин појављивања минерала руду

чини веома комплексном и

полиметаличном, из које је могуће

добити више метала (у примеру

на слици Pb-Zn-Cu руда).

Опис слике: самородно злато, Au

показује карактеристичну златножуту

боју и веома високу рефлексију. Јавља

се у асоцијацији са галенитом, PbS (Gn)

(ваздух, //N, ширина слике ~1 mm).

Злато се у природи у највећој

мери јавља у елементарном

облику, односно у виду

минерала самородног злата.

Овај драгоцени метал је стални

предмет људског интересовања

још од самог почетка развоја

цивилизације.

Опис слике: појава платине легиране

гвожђем (варијетет поликсен, Pt-Fe) и

легуре Ru-Os-Ir (минерал

рутениридосмин). Платина у присуству

рутениридосмина показује кремжуту

нијансу и осетно нижи рељеф (ваздух,

//N, ширина слике ~1 mm).

Платина (Pt) се у природи јавља

готово увек заједно са осталим

племенитим металима из

платинске групе метала (Ru, Rh, Pd,

Os, Ir). Ови метали се веома често

међусобно (и са гвожђем) легирају

у разним комбинацијама и

пропорцијама образујући бројне

минерале који заправо

представљају природне легуре.

Опис слике: специфичан начин

појављивања пирита, FeS2 (Py) у форми

коломорфних агрегата који се јављају у

асоцијацији са ковелином, CuS (Cv)

(ваздух, //N, ширина слике ~2 mm).

Оваква појава пирита је једна од

главних карактеристика

појединих рудних тела у борским

лежиштима бакра источне Србије

у којима је ковелин често главни

носилац бакра.

Опис слике: типичан пример текстуре

замењивања: халкозин, Cu2S (Cc)

замењује борнит, Cu5FeS4 (Bn) по ободу и

пукотинама (ваздух, //N, ширина слике

~0.7 mm).

Овакав тип замењивања

примарних минерала бакра

секундарним халкозином и/или

ковелином нарочито је изражен у

горњим, односно цементационим

зонама Cu лежишта у којима су

поменути минерали често и главни

носиоци бакра.

Опис слике: асоцијација сулфидних

минерала пирита, FeS2 (Py), лузонита,

Cu3AsS4 (Lz), бурнонита, PbCuSbS3 (Bnn) и

сфалерита, ZnS (Sp) (ваздух, //N, ширина

слике ~1 mm).

Ова асоцијација представља још

један пример полиметаличне руде

комплексног састава. Овакве руде

представљају прави изазов за

технологију прераде и ефикасност

екстракције корисних метала, уз

ограничења која намећу присутни

токсични елементи (у овом случају

арсен) у погледу њиховог

евентуалног ослобађања у животну

средину током процеса прераде.

Молибденит, MoS2 показује веома упечатљиве оптичке карактеристике (боју, плеохроизам, бирефлексију и анизотропију),

као и карактеристичну листасту форму агрегата (ваздух, А – //N, B – xN, ширина слика ~1 mm).

Молибденит је најзначајнији рудни минерал молибдена (Mo) и служи не само као извор за добијање

овог метала већ и ренијума (Re), метала који спада у расејане елементе у природи и који се често јавља

у виду примесе у молибдениту.

Приткасти до игличасти, радијално зракасти агрегати милерита, NiS (Mlr) показују јаку анизотропију у карактеристичним бојама

(љубичастоплава и канаринац жута) (ваздух, А – //N, B – xN, ширина слика ~1 mm).

Милерит се јавља у асоцијацији са другим минералима никла (Ni) који сви заједно чине руду никла.

Графит, C (Gph) показује веома изразите оптичке особине (боју, плеохроизам, бирефлексију и анизотропију), а такође и

карактеристичну листасту форму и савршену цепљивост (ваздух, А – //N, B – xN, ширина слика ~1 mm).

Графит припада минералима из групе самородних елемената и заједно са дијамантом представљају два

добро позната полиморфа угљеника (C) у природи. Међутим, иако су истог састава, услед различитих

типова хемијских веза ова два минерала показују драстично различита физичка својства (боју, прозрачност,

тврдину и др). Графит има широку примену у разним гранама индустрије.

Поједине карактеристичне текстуре издвајања (уље, //N, ширина слика ~0.5

mm): А – ламеларно издвајање илменита, FeTiO3 (Ilm) у магнетиту, Fe3O4

(Mgt) по правцу октаедра (111); B – сочивасто до ламеларно издвајање

хематита (Hem) у илмениту (Ilm) по бази (0001); C – пламенасто издвајање

пентландита, (Fe,Ni)9S8 (Pnt) у пиротину, Fe1-xS (Po).

Текстуре издвајања, као и сви други типови текстура у

минералима, сведоче о физичко-хемијским процесима који су се

одигравали у природи и за које се везује постанак минерала и

њихова накнадна трансформација.