Збирка

минерала и

стена

Департман за

минералогију, кристалографију,

петрологију и геохемију

• Збирка минерала и стена Рударско-

геолошког факултета - Универзитета у

Београду се налази при Департману

за минерoлогију, кристалографију,

петрологију и геохемију, у згради

Хемијског факултета на Студенстком

тргу, на четвртом спрату.

• Збирка садржи око 5000 примерака и

служи као наставно-научнa база која

је отворена за заједницу истраживача

и студената. Она је део богатог

академског наслеђа, а јединственом

је чини то што осим сведочанства о

историји геолошких наука у Србији

представља и почетке заснивања

збирки Универзитета у Београду.

• Родоначелницом стварања

универзитетског наслеђа у Србији

сматра се збирка минерала која потиче

из 1835. године.

• Реч је о колекцији од 500 примерака

минерала из свих крајева света коју је

врховни рударски старешина из

Фрајберга, барон Хердер (Sigismund

August Wolfgang Freiherr von Herder,

1776-1838), поклонио кнезу Милошу

Обреновићу (1780-1860).

• Средином 19. века поменута збирка је

припала Великој школи, а потом и

Универзитету и она чини темељ

прикупљања геолошких узорака у

Србији, а посебно руда.

Збирка барона Хердера

• Узорци минералног блага, које су у време

Лицеја, Велике школе и Универзитета

сакупљали професори Јосиф Панчић, Јован

Жујовић, Сава Урошевић и многи други,

издвајани су за збирку првенствено према

научним потребама, за теоријску и

практичну обуку студената, а затим према

њиховој лепоти или реткости. Поред бројних

нових примерака, збирка барона Хердера је

полако губила примат, временом је

запостављана и затурана, а честе селидбе и

светски ратови допринели су нестанку

значајног броја примерака.

• Поклоњена колекција није имала

пратећи каталог па је доказивање

очуваности ове најстарије збирке било

отежано. Захваљујући преданом раду

дипл. инж. Славице Благојевић, кустоса

у пензији, већи део Хердерове збирке

је након скоро два века стављен на

увид научној и културној јавности

Србије.

• Општа геолошка збирка Велике

школе била је тематски

подељена на Минералошко-

петролошку и Геолошко-

палеонтолошку збирку.

• После Другог светског рата, од

1962. год., Збирка минерала и

стена постала је део Рударско-

геолошког факултета у Београду.

Број узорака континуирано се

увећавао захваљујући

теренским истраживањима и

практичној настави, разменама

са другим институцијама,

куповини, легатима и

поклонима.

Злато у кварцу, Урал

Риодацит,

Бесна Кобила

Флуорит и галенит, Равнаја

Малахит и азурит, Мајданпек

• Међу поклонима се посебно истичу

две збирке добијене крајем XIX века,

такозвана Руска збирка, као

најбројнија, поклон Рударског

института „Царица Катарина II“ из

Петрограда и Француска збирка

минерала са колекцијом од 30

примерака метеорита од француског

племића маркиза де Мороа (Marquis

Adrien Charles de Mauroy, 1848-1927),

као и збирке из Канаде (Royal Ontario

Museum – Department of Mineralogy

and Geology) и из различитих држава

Америке, односно њихових музеја и

организација (American Museum of

National History, U.S. National Museum

– Division of Mineralogy, Henry G.

Hanks - San Francisco, California…) и

друге.

Примерци метеорита из збирке маркиза де Мороа

• Данас, фундус Збирке обухвата око 5 000

примерака минерала и стена са бројних

локалитета из Србије али и из читавог света.

Узорци су пописани и сортирани према

важећој систематизацији минерала почев од

самородних преко сулфида, сулфосоли,

оксида, хидроксида, карбоната и других

група до силиката, док су у изложбеним

витринама они разврстани према одређеној

тематици као што су нпр. кристалне форме

минерала, минерални пигменти, руде

различитих метала, драго камење, порекло

имена минерала и друге.

• У Збирци се чувају и нове минералне врсте

и ретки минерали пронађени на подручју

Србије, као на пример јадарит, таковит,

кронштедит и други. Посебно место у

витрини заузима кристал берила са Цера, за

који се сматра да је највећи у средњој и

југоисточној Европи. Осим минерала

изложене су и стене сортиране према

начину постанка. Пажњу привлаче и

посебне пирокластичне стене, формације

познате као вулканске бомбе и вулканско

стакло, а ту је и гнајс са југозападног

Гренланда као једна од најстаријих стена на

Земљи.

Кристал берила, Цер

• Укупан фундус Збирке је сачињен од 28

колекција минерала и седам збирки

стена. Према лепоти примерака

издвајају се збирка драгог камења и

збирка друза из чувеног Pb-Zn лежишта

Трепча. Поред тога, велики број

примерака стена и минерала

коришћених у научне и истраживачке

сврхе чува се у депоу, у такозваној

Централној збирци.

• Као и многе друге универзитетске

збирке, и ова збирка поседује богату

архивску грађу коју чине спискови

минерала и стена, штампане или руком

писане етикете и преписка која је

пратила поклоњене збирке.

• Најважније збирке су од 2005. године

трајно заштићене као део објеката

инвентара геонаслеђа Србије.

• Запослени:

Др Алена Здравковић, кустос

Телефон: 011/3336 768

Е-пошта: muzej.mkpg@rgf.bg.ac.rs

Ова универзитетска збирка која има статус

„музеја у саставу“, односно „музеја

затвореног типа“, намењена је пре свега

студентима и запосленима на Рударско-

геолошком факултету, али је доступна и

студентима других факултета и стручној

јавности.

Групне посете студената као и других

заинтересованих посетилаца могу се

организовати по договору.