Збирка
минерала и
стена
Департман за
минералогију, кристалографију,
петрологију и геохемију
Збирка минерала и стена Рударско-
геолошког факултета - Универзитета у
Београду се налази при Департману
за минерoлогију, кристалографију,
петрологију и геохемију, у згради
Хемијског факултета на Студенстком
тргу, на четвртом спрату.
Збирка садржи око 5000 примерака и
служи као наставно-научнa база која
је отворена за заједницу истраживача
и студената. Она је део богатог
академског наслеђа, а јединственом
је чини то што осим сведочанства о
историји геолошких наука у Србији
представља и почетке заснивања
збирки Универзитета у Београду.
Родоначелницом стварања
универзитетског наслеђа у Србији
сматра се збирка минерала која потиче
из 1835. године.
Реч је о колекцији од 500 примерака
минерала из свих крајева света коју је
врховни рударски старешина из
Фрајберга, барон Хердер (Sigismund
August Wolfgang Freiherr von Herder,
1776-1838), поклонио кнезу Милошу
Обреновићу (1780-1860).
Средином 19. века поменута збирка је
припала Великој школи, а потом и
Универзитету и она чини темељ
прикупљања геолошких узорака у
Србији, а посебно руда.
Збирка барона Хердера
Узорци минералног блага, које су у време
Лицеја, Велике школе и Универзитета
сакупљали професори Јосиф Панчић, Јован
Жујовић, Сава Урошевић и многи други,
издвајани су за збирку првенствено према
научним потребама, за теоријску и
практичну обуку студената, а затим према
њиховој лепоти или реткости. Поред бројних
нових примерака, збирка барона Хердера је
полако губила примат, временом је
запостављана и затурана, а честе селидбе и
светски ратови допринели су нестанку
значајног броја примерака.
Поклоњена колекција није имала
пратећи каталог па је доказивање
очуваности ове најстарије збирке било
отежано. Захваљујући преданом раду
дипл. инж. Славице Благојевић, кустоса
у пензији, већи део Хердерове збирке
је након скоро два века стављен на
увид научној и културној јавности
Србије.
Општа геолошка збирка Велике
школе била је тематски
подељена на Минералошко-
петролошку и Геолошко-
палеонтолошку збирку.
После Другог светског рата, од
1962. год., Збирка минерала и
стена постала је део Рударско-
геолошког факултета у Београду.
Број узорака континуирано се
увећавао захваљујући
теренским истраживањима и
практичној настави, разменама
са другим институцијама,
куповини, легатима и
поклонима.
Злато у кварцу, Урал
Риодацит,
Бесна Кобила
Флуорит и галенит, Равнаја
Малахит и азурит, Мајданпек
Међу поклонима се посебно истичу
две збирке добијене крајем XIX века,
такозвана Руска збирка, као
најбројнија, поклон Рударског
института „Царица Катарина II“ из
Петрограда и Француска збирка
минерала са колекцијом од 30
примерака метеорита од француског
племића маркиза де Мороа (Marquis
Adrien Charles de Mauroy, 1848-1927),
као и збирке из Канаде (Royal Ontario
Museum – Department of Mineralogy
and Geology) и из различитих држава
Америке, односно њихових музеја и
организација (American Museum of
National History, U.S. National Museum
– Division of Mineralogy, Henry G.
Hanks - San Francisco, California…) и
друге.
Примерци метеорита из збирке маркиза де Мороа
Данас, фундус Збирке обухвата око 5 000
примерака минерала и стена са бројних
локалитета из Србије али и из читавог света.
Узорци су пописани и сортирани према
важећој систематизацији минерала почев од
самородних преко сулфида, сулфосоли,
оксида, хидроксида, карбоната и других
група до силиката, док су у изложбеним
витринама они разврстани према одређеној
тематици као што су нпр. кристалне форме
минерала, минерални пигменти, руде
различитих метала, драго камење, порекло
имена минерала и друге.
У Збирци се чувају и нове минералне врсте
и ретки минерали пронађени на подручју
Србије, као на пример јадарит, таковит,
кронштедит и други. Посебно место у
витрини заузима кристал берила са Цера, за
који се сматра да је највећи у средњој и
југоисточној Европи. Осим минерала
изложене су и стене сортиране према
начину постанка. Пажњу привлаче и
посебне пирокластичне стене, формације
познате као вулканске бомбе и вулканско
стакло, а ту је и гнајс са југозападног
Гренланда као једна од најстаријих стена на
Земљи.
Кристал берила, Цер
Укупан фундус Збирке је сачињен од 28
колекција минерала и седам збирки
стена. Према лепоти примерака
издвајају се збирка драгог камења и
збирка друза из чувеног Pb-Zn лежишта
Трепча. Поред тога, велики број
примерака стена и минерала
коришћених у научне и истраживачке
сврхе чува се у депоу, у такозваној
Централној збирци.
Као и многе друге универзитетске
збирке, и ова збирка поседује богату
архивску грађу коју чине спискови
минерала и стена, штампане или руком
писане етикете и преписка која је
пратила поклоњене збирке.
Најважније збирке су од 2005. године
трајно заштићене као део објеката
инвентара геонаслеђа Србије.
Запослени:
Др Алена Здравковић, кустос
Телефон: 011/3336 768
Е-пошта: muzej.mkpg@rgf.bg.ac.rs
Ова универзитетска збирка која има статус
„музеја у саставу“, односно „музеја
затвореног типа“, намењена је пре свега
студентима и запосленима на Рударско-
геолошком факултету, али је доступна и
студентима других факултета и стручној
јавности.
Групне посете студената као и других
заинтересованих посетилаца могу се
организовати по договору.