Рударско-геолошки факултет

Циљеви студијског програма мастер академских студија Инжењерства заштите животне средине у потпуном складу са сврхом и основним циљевима Универзитета у Београду - Рударско-геолошког факултета, као високошколске установе на којој се програм изводи. Основни циљ јесте организација и реализација образовног процеса којим ће свршени студенти, мастер инжењери заштите животне средине, стећи вештине и компетенције које одговарају одабраним из области Инжењерства заштите животне средине. Методе које се користе да би се овај циљ остварио укључују савремене и интерктивне видове наставе, који су потпуно интегрисани са лабораторијским и теренским радом.

Свршени студенти мастер академских студија Инжењерства заштите животне средине допуњују фундаментално инжењерско образовање одговарајућим областима из моделирања загађења животне средине, физичке хемије животне средине, заштите ваздуха, третирања, складиштења и одлагања опасног отпада као и управљање ризицима. Циљ је да студенти са дипломом мастера разумеју веома сложене аспекте широког спектра индустријских процеса и њиховог утицаја на животну средину и да на бази интегрисања теоријског знања са теренским и лабораторијским истраживањима буду оспособљени за решавање и веома комплексних проблема у пракси. Притом се нарочита пажња усмерава на значај схватања амбивалентног контекста проблема природних ресурса, односно на разумевање потребе за проучавањем и експлоатацијом уз истовремену конзервацију минералних сировина, што је садржано у основи концепта одрживог развоја. Циљ овог студијског програма јесте да стручњаци стекну способност за интер- и мултидисциплинарни приступ проучавањима, односно да могу активно да учествују у садржајима који имају делимично програмско преклапање са геонаукама.

Поред оних стечених основним академским студијама, свршени студенти мастер академских студија Инжењерства заштите животне средине имаће следеће опште компетенције: развијену способност за анализу и синтезу, могућност предлагања решења и предвиђања последица, овладаност методама и поступцима који се користе у процесу истраживања, способност независног рада и способност директне примене теоријског знања у пракси. Очекиване интерперсоналне карактеристике студената јесу способност за тимски рад и за лидерску позицију у групи, лакоћа комуникације са експертима и неекспертима, способност рада у интердисциплинарним тимовима, разумевање разноликости и мултикултурности, способност рада у међународном окружењу, етичка посвећеност, способност прилагођавања новим ситуацијама, креирање и извођење пројеката, покретачки и предузимачки дух, брига о квалитету и жеља за успехом.

Очекиване стручне, односно предметно-специфичне компетенције које стичу студенти дипломских академских студија су: (а) темељно и детаљно познавање одабране области из заштите животне средине, које се непосредно наслања на општа инжењерска знања стечена у првом степену студија, (б) способност решавања конкретних и сложених проблема из одабране области уз употребу савремених научних метода и поступака и уз мултидисциплинаран и интердисциплинаран приступ, (в) развијен осећај за континуирано праћење и примену новина у струци, (г) способности неопходне за развој каријере и (д) способност употребе информационо-комуникационих технологија у овладавању знањима одговарајуће области.

Очекивани исходи учења дефинисани су теоријским знањем и практичним вештинама које ће поседовати свршени студенти програма мастер академских студија Инжењерства заштите животне средине. Дипломирани студенти овог програма располагаће практичним знањима и вештинама за обављање послова на управљању отпадом, пројектовању и извођењу радова рекултивације, рециклирању индустријског отпада, пречишавању отпадних вода, пројектовању система заштите ваздуха, пројектовању и извођењу заштите од буке и вибрација.

Независно од одабране дисциплине очекивано је да свршени студенти буду способни за самостално формулисање доказа ради потврђивања постављених хипотеза, примене знања за разумевање комплексних индустријских система у различитим контекстима и у различитој размери. Студенти би требало да буду оспособљени за квалитативну и квантитативну обраду података коришћењем одговарајућих софтверских пакета, компјутерско решавање нумеричких проблема и нумеричко моделовање различитих процеса. Способност за коришћење савремене литературе, модерних средстава за комуникацију и свих могућности за континуиран развој каријере представљају у неопходне исходе учења који свршене студенте оспособљавају за даље академско образовање на докторским студијама.