Sistem za analizu sigurnosti i zaštite na radu u rudnicima - PROTECTOR

Analiza sigurnosti u rudnicima predstavlja kompleksan problem. Organizacijom evidencije fizičko-hemijskih štetnosti u radnim okolinama tehnoloških sistema eksploatacije ležišta mineralnih sirovinai razvojem i primenom sistema za analizu i upravljanje zaštitom na radu, omogućava se blagovremeno dobijanje meritornih informacija iz oblasti zaštite na radu. Na osnovu ovako dobijenih informacija mogu se donositi operativne i strateške odluke nadzorno-tehničkog osoblja i upravljačkih struktura, pre svega po pitanju prioriteta i obima primene mera zaštite na radu.

Stanje rešenosti problema u svetu: Publikovane studije u svetskoj literature koje tematski analiziraju sigurnosti i bezbednosti u rudarstvu su obično bazirane na istraživanjima vezanim za statistiku povreda i profesionalnih obolenja.

Kecojević i Radomsky (2004) i Karra (2005) su izvršili analize povreda i smrtnih ishoda rudarskih aktivnosti u SAD za različite periode. Bennett i Passmore (1986) i Phiri (1989) su analizirali efekte radnog iskustva na stopu povređivanja u oblasti rudarskih aktivnosti, dok je slična studija, sprovedena od strane američkog Biroa za rudarstvo (Butani, 1988), konstatovala da stopa povređivanja u rudnicima uglja varira mnogo više ako se posmatra kroz prizmu radnog iskustva nego kroz prizmu starosti zaposlenih. Leger (1991) je analizirao glavne uzroke smrtnih povreda i katastrofa na radnom mestu u južnoafričkoj rudarskoj industriji. Marovelli (1981) je izvršio poređenje karakteristika bezbednosti i sigurnosti u rudnicima uglja pojedinih zemalja Evrope i Amerike. Clanzy (1979) je izvršio poređenje izveštaja o stanju sigurnosti za dve najsigurnije godine u oblasti proizvodnje uglja u Velikoj Britaniji.

Nekoliko studija je sprovedeno u vezi sa identifikacijom opasnosti i procenom rizika (Rudarstvo Južne Afrike, 2003, Joy and Griffiths, 2005) koje su trebale da daju smernice i savete po ovim pitanjima u oblasti rudarske industrije.

Navedene studije pokazuju da se problemu sigurnosti u rudarstvu odnosno analizi svih aspekata bezbednosti i sigurnosti zaposlenih u rudnicima poklanjala i još uvek se poklanja velika pažnja. Činjenica je da se u tom procesu analize stanja bezbednosti u rudnicima pristupa sistemski, a rudnik kao predmet istraživnja posmatra u celosti. Pri tom savremena rudarska teorija koristi jedan broj metoda i tehnika čija upotreba može da reši probleme bezbednosti u rudnicima. Ove metode se koriste u tekućoj inženjerskoj praksi uz pomoć odgovarajućih softverskih proizvoda.

Objašnjenje suštine tehničkog rešenja: Problematika zaštite na radu svakim danom dobija na sve većem značaju, posebno kada se radi o velikim i za državu i društvo bitnim kapacitetima, kakvi su u principu rudarski proizvodni sistemi. Efikasnost proizvodnje uz zadovoljavajući stepen bezbednostni i zaštite na radu zaposlenih je imperativ koji nema alternativu. Oba procesa, proizvodnja i upravljanje sistemom zaštite, u velikoj meri zavise od efikasnog planiranja i pravovremenog i efikasnog donošenja odluka, za svaki od procesa ponaosob.

Organizacijom evidencije fizičko-hemijskih štetnosti u radnim okolinama tehnoloških sistema eksploatacije ležišta mineralnih sirovina i razvojem i primenom sistema za analizu i upravljanje zaštitom na radu, omogućava se blagovremeno dobijanje meritornih informacija iz oblasti zaštite na radu, na osnovu kojih se mogu donositi pravilne operativne i strateške odluke nadzorno tehničkog osoblja i upravljačkih struktura, pre svega po pitanju prioriteta i obima mera zaštite na radu. Na ovaj način omogućava se prikazivanje relevantnih pokazatelja u realnom vremenu, sa stanovišta kvaliteta radnih okolina, u sistemu zaštite u procesu eksploatacije ležišta mineralnih sirovina.

U tom smislu, definisana je metodologija praćenja i analize relevantnih parametara zaštite na radu sa stanovišta fizičkih i hemijskih uticaja odnosno štetnosti u realnom vremenu, koja je predstavljala osnovu za razvoj odgovarajućeg softverskog sistema za analizu podataka radi upravljanja funkcijom zaštite u poslovnom sistemu rudnika.

Definisanjem metodologije i razvojem integralnog modela sistema upravljanja zaštitom na radu, omogućava se savremen, adekvatan i sveobuhvatan način praćenja i analize svih faktora koji utiču na sigurnost rada, povećanje produktivnosti u tehnološkom procesu eksploatacije mineralnih sirovina kao i unapređenje procesa upravljanja i odlučivanja u preduzeću, čime se obezbeđuje postizanje veće efikasnosti proizvodnje i potrebnog nivoa sigurnosti.

PROTECTOR je hibridni sistem za analizu i ocenu stanja sigurnosti u rudnicima. U osnovi predstavlja sprezanje ekspertnog sistema i neuronskih mreža. Ocena sigurnosti se dobija primenom ekspertnog sistema, dok se neki od relevantnih parametara određuju neuronskim mrežama. Njegova baza znanja predstavljena je formalizacijom ekspertnog znanja u oblasti bezbednosti i zaštite na radu u rudarstvu. Glavni cilj ovog hibridnog sistema je procena stanja sigurnosti rudarske radne okoline kao ključne komponente opšteg stanja sigurnosti u jednom rudarskom proizvodnom sistemu. Da bi se došlo do tog cilja isti je dekomponovan u hijerarhijsku strukturu podciljeva pri čemu se svaki od njih može posmatrati kao procena grupe parametara (gasovi, prašina, buka, vibracije, klima i osvetljenost) od kojih svaki za sebe, ali pre svega zajedno, definiše opšte stanje sigurnosti i kategotiju opasnosti (hazarda) u rudarskim radnim okolinama.

Detaljan opis tehničkog rešenja sa karakteristikama:

Analiza bezbednosti u rudnicima je kompleksan proces zasnovan na proceni velikog broja međusobno nezavisnih parametara koji se klasifikuju u nekoliko osnovnih kriterijuma koji služe kao osnova za ocenu stanja radnih okolina u rudarskom okruženju. Kriterijumi su u tesnoj vezi sa sledećim uslovima (uticajima), odnosno prisustvom:

· gasova (štetnih, otrovnih, eksplozivnih)

· prašine (ukupne, respirabilne)

· uznemiravajućih i neprijatnih zvukova - buke

· neprijatnih i štetnih oscilacija i ubrzanja - vibracija

· nedovoljne vidljivosti odnosno osvetljenosti

· nepovoljnih klimatskih (mikroklimatskih) uslova

Analiza bezbednosti u rudarskom okruženju implementirana u hibridni sistem PROTECTOR se bazira na heuristikama formulisanim od strane eksperata za bezbednost i sigurnost u rudnicima. Glavni cilj sistema je ocena radnog okruženja u oblasti rudarstva kao jedne od najznačajnih komponenti stanja bezbednosti u rudnicima. Zbog svoje kompleksnosti, ovaj globalni cilj je podeljen u hijerarhijsku strukturu podciljeva, od kojih se svaki može posmatrati kroz ocenu skupa parametara - uticaja (gasovi, prašina, buka, vibracije, mikroklima, osvetljenost), koji u osnovi određuju stanje sigurnosti i kategoriju opasnosti radne okoline u rudarskom okruženju.

Modifikovani OOA model ocene rudarskog okruženja

Strategija ocene bezbednosti u rudarskom okruženju je formalno predstavljena upotrebom modifikovanog modela Coad-Yourdon (Coad and Yourdon, 1991) objektno-orjentisane analize (OOA). U klasičnom modelu, svaki entitet realnog okruženja je predstavljen klasom (objektom) koja se sastoji od imena, atributa i metoda koje se odnose na procedure u vezi sa objektom. Da bi inkorporirao deklarativno znanje, navedeni model je modifikovan uključivanjem novog (četvrtog) elementa, koji, u najkraćem, odslikava produkciona (AKO-ONDA) pravila pojedinih objekata u modelu. Na taj način se i proceduralno i deklarativno znanje, vezano za pojedine objekte klase, može predstaviti. Takav modifikovan OOA model je upotrebljen za predstavljanje strategije ocene rudarskog okruženja, kao i drugih objekata u sistemu i njihovih uzajamnih veza i odnosa. Ovakav model je predstavljao osnovu za implementaciju sistema u jednu “školjku” objektno-orjentisanog ekspertnog sistema.

Hibridni system PROTECTOR povezuje nekoliko softverskih komponenti, kao što su: VB (Visual Basic) aplikacija, Ekspertni sistem i Neuro aplikacija (Neuronska mreža). Drugim rečima, ovaj hibridni sistem povezuje numeričke metode sa metodama veštačke inteligencije, na taj način uvodeći heuristike i obrazujući bazu znanja koju, kako joj ime kaže, čini znanje iz inženjerske prakse.

U prikazanom sistemu, VB aplikacija je zadužena za: čuvanje zapisa o karakteristikama rudarskog okruženja, pokretanje procesa analize kao i za prezentovanje rezultata analize izvršene ekspertnim sistemom. Druga komponenta je dijagnostički ekspertni sistem, koji vrši analizu dobijenih rezultata na osnovu niza kriterijuma (gas, prašina, klima, buka, vibracije, osvetljenost). Kao rezultat ekspertske analize dobija se ocena stanja rudarskog okruženja, praćena sugestijama za njegovo unapređenje.

Arhitektura sistema i softversko okruženje, u kojem je sistem razvijen, obezbeđuju dinamičku komunikaciju između različitih segmenata sistema. Ovo za posledicu ima neograničene mogućnosti testiranja različitih modifikacija sistema u cilju dobijanja konačnog rešenja koje zadovoljava sve uspostavljene kriterijume.

Neuro aplikacija je zadužena za obučavanje neuronske mreže koja ima zadatak da odredi dozvoljeno vreme izlaganja specifičnom nivou vibracija. Neuronska mreža se obučava kroz NeuroShell, sa podacima dobijenim sa dijagrama za određivanje vremena dozvoljenog izlaganja specifičnom nivou vibracija u zavisnosti od frekvencije i ubrzanja.

PROTECTOR sadrži “klačine” elemente jednog ekspertnog sistema: bazu znanja, mehanizam zaključivanja, korisnički interfejs i radnu memoriju, ali i modul za vezu sa rutinama (podprogramima) za određivanje relevantnih parametara, VB rutine i bazu podataka koju koriste pomenute rutine .

Arhitektura PROTECTORA

Objektno-orjentisan pristup u procesu struktuiranja i modeliranja sistema (Fowler, 2007, Stevens, 2006) je upotrebljen kao strategija za definisanje modela procesa i podataka u razvoju PROTECTOR-a, a “Jedinstveni jezik modeliranja” (UML) za analize razvoja softvera. Zadatak vizuelnog modeliranja sistema je da definiše objekte i logiku realnog sistema koristeći usvojenu grafičku notaciju.

Kao programsko okruženje za razvoj hibridnog sistema PROTECTOR izabran je Visual Studio 6.0. Kao najpogodnija notacija upotrebljen je pomenuti UML. Sam sitem je bio zamišljen u obliku dijagrama klase sa tri nivoa (instance). Ovakva arhitektura dobro podržava objektno-orjentisan pristup u razvoju modela kompleksnih aplikacija.

Glavna karakteristika ovako zamišljenog sistema je razdvajanje modela domena, koji je predstavljen poslovnim servisima (Business Services) i servisima podataka (Data Servicess) od korisničkog interfejsa, predstavljenog korisničkim servisima (User Services). Na slici 5.4. prikazan je trokomponentni model servisa PROTECTOR-a.

Trokomponentni model servisa PROTECTOR-a

Devet klasa identifikovanih unutar korisničkih servisa PROTECTOR-a predstavljaju njegove interfejs forme. Ove forme se koriste za manipulaciju podacima (unos, pregled i pretraživanje podataka), tekstualnu i grafičku prezentaciju rezultata kao i za komunikaciju sa drugima modulima unutar PROTECTOR-a (ekspertni sistem i neuronska mreža). Klase korisničkih servisa komuniciraju sa klasama poslovnih servisa slanjem poruka koje iniciraju izvršavanje specifičnih aplikacija.

Interfejs forma sistema PROTECTOR- unos podataka - ocena i kategorizacija opasnosti

Interfejs forme, koje pripadaju korisničkim servisima omogućavaju pretraživanje i editovanje teksta, komunikaciju sa bazom podataka, kreiranje poslovnih dijagrama, i sl.

Unutar poslovnih servisa mogu se identifikovati tri klase. Sve tri klase su moduli Visual Basic aplikacije i koriste se za ocenu bezbednosti. Dijagram aktivnosti odslikava dinamički model jedne od tih klasa - Nuro klase. Ova klasa uključuje specifične procedure bazirane na modelu određivanja dozvoljenog vremena izlaganja određenom nivou vibracija, koristeći neuronsku mrežu i linearnu interpolaciju.

Dijagram aktivnosti za dinamički model Neuro klase

Servisi podataka obezbeđuju održavanje istih, pristup podacima kao i funkcije za njihovu modifikaciju. S obzirom na kompleksnost PROTECTOR-ovog globalnog modela strukture podataka, koji mora da modelira sve relevantne parametre kompleksne analize bezbednosti u jednom rudniku, dizajn i realizacija baze podataka su izvršeni u okviru upravljačkog sistema relacione baze podataka - MS Access. Ovaj sistem pruža sigurno arhiviranje podataka, kao i procedure za manipulaciju podacima. Upotreba SQL (Standard Query Language - Standardni jezik upita) kao standardnog jezika za upite, koji se koristi za manipulaciju podacima, obezbeđue otvorenost hibridnog sistema PROTECTOR za povezivanje sa drugim softverskim okruženjima. Na slici je prikazana struktura PROTECTOR-ove baze podataka, na jednom od panela relacione baze podataka MS Access, koji na najbolji način pokazuje uzajamne veze tabela koje čine PROTECTOR-ovu relacionu bazu podataka.

PROTECTOR je razvijen koristeći školjku ekspertnog sistema - KAPPA-PC sistem za razvoj aplikacija. KAPPA-PC je MS Windows aplikacija koja obezbeđuje širok opseg softverskih alata za konstruisanje i upotrebu aplikacija uz pomoć grafičkog okruženja visokog nivoa koji generiše standardni C kod.

U KAPPA-PC sistemu, komponente domena se predstavljaju objektima, koji mogu biti bilo klase bilo instance unutar klasa. Veze između objekata u modelu mogu biti predstavljene povezujući ih zajedno u jednu hijerarhijsku strukturu. Stoga model Objektno orjentisane analize (OOA model), koji je zasnovan na strategiji za ocenu generalnog stanja bezbednosti u jednom rudniku, može biti lako “preslikan” na odgovarajuće elemente KAPPA-PC sistema.

Struktura PROTECTOR-ove baze podataka

Objektno-orjentisani alati za programiranje unutar KAPPA-PC su upotrebljeni da opreme PROTECTOR-ove objekte sa metodama koje specificiraju šta taj objekat može da uradi. Prvo se konstruišu objekti i metode za bazu znanja. Potom se grade mehanizmi koji specifikuju kako bi objekti trebali da se ponašaju, omogućavajući rasuđivanje o objektima koristeći pravila. Svako pravilo specifikuje set uslova i set zaključaka koji će biti doneti ako su ti uslovi ispunjeni. Zaključci mogu predstavljati logičku dedukciju nad bazom znanja ili specifikacije (podatke) o tome kako se ona menja tokom vremena. Svako pravilo je, relativno, nezavisan modul, koji omogućava izradu sistema rasuđivanja postepeno, pravilo po pravilo.

Budući da su aplikacije napisane u KAPPA-PC-u namenjene za izvršavanje veoma kompleksnih zadataka, različite vrste grafičkih elemenata (slika), prilikom izrade korisničkog interfejsa, mogu biti upotrebljene u funkciji lakšeg i efikasnije opažanja i kontrole rada jedne aplikacije. Jedna od važnih karakteristika KAPPA-PC-a je njena upotrebljivost za povećanje (proširenje) funkcionalnosti postojećih sistema. Npr., može da se poveže sa postojećim programima napisanim u standardnim programskim jezicima. Zbog toga je KAPPA-PC pogodan alat za integrisanje postojećih numeričkih rutina u hibridni sistem PROTECTOR.

Klase i objekti modifikovanog OOA modela su transformisani u klase i instance KAPPA-PC sistema, što se može videti u njegovom prelistaču objekata (object browser). Prelistač objekata pokazuje takođe i klase koje KAPPA-PC generište, za svaku aplikaciju, kao što su Root, Image i Kwindow.

Klase/instance se opisuju koristeći uređivač (editor) za klase/instance, dok se svojstva okana definišu pomoću editora okana. Okna predstavljaju atribute klasa, dok metode u editoru klase/instance opisuju i metode i AKO-ONDA pravila vezana za klase u modifikovanom OOA modelu. Na slici je prikazan jedan primer klase - “Gas” klasa.

KAPPA-PC prelistač objekata za PROTECTOR

Klasa “Gas” ima roditeljsku klasu MineEnviron, šest okana i pet metoda. Prve tri su numeričke procedure (CalcFakGas, CalcFakMix, CalcHlpFMix) upotrebljene za proračun vrednosti atributa FakGas i FakMix, a preostale metode sa liste (CalcKatME i CalcEstimate) sadrže pravila za ocenu rudničkog okruženja na bazi nekoliko parametara i njihove međusobne povezanosti.

Klasa “Gas”

Budući da sva pravila u sistemu ne moraju biti povezana sa određenim objektima, KAPPA-PC daje mogućnost specifikovanja pravila nezavisno, koristeći editor pravila, prikazan na slici.

Editor pravila sa Noise1 pravilom

Proces rešavanja problema u PROTECTOR-u se otvara pomoću KAPPA-PC mehanizma zaključivanja ulančavanjem unazad. Ciljevi koji treba da bude zadovoljeni ulančavanjem unazad se definišu pomoću editora cilja. Ciljevi u PROTECTOR-u se odnose na ocenu različitih vrednosti parametara. Dekompozicija cilja ParametClima u podciljeve je ilustrovana na slici.

Editor cilja sa ParametClimate ciljem

Ciljevi takođe mogu biti generisani i modifikovani unutar metoda. Ova osobina omogućava kreiranje novih pravila i modifikaciju postojećih dinamički, tokom rada sistema.

Interfejs razvijen za potrebe PROTECTOR-a u KAPPA-PC sistemu, u punoj meri koristi GUI (graphical user interface - grafički korisnički interfejs) tehnologiju raspoloživu za MS Windows aplikacije. Upotreba GUI tehnologije nudi nekoliko prednosti:

· omogućava laku manipulaciju sa ulaznim podacima;

· omogućava kontrolu nad delovima procesa rešavanja problema;

· nudi sugestije i preporuke korisniku koje mogu doprineti unapređenju sveobuhvatnih karakteristika jednog rudničkog sistema.

Kako je rešenje realizovano, gde se primenjuje, odnosno koje su mogućnosti primene: Tehničko rešenje primenjuje Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja - Resavica i RB „Kolubara”, Lazarevac. Primer primene na površinskom kopu Polje D (RB „Kolubara”):

Podaci o povredama na radu, upotrebljeni u okviru ove analize, zasnivaju se na izveštajima o akcidentnim situacijama zabeleženim na ovom kopu, koje u okviru svojih redovnih aktivnosti izrađuje služba za bezbednost i zdravlje na radu RB Kolubara.

Prema ovim izveštajima, u periodu od 1998. g. do 2007. g., zabeleženo je ukupno 1.237 povreda. Od navedenog broja povreda, 7 je bilo sa smrtnim ishodom, 173 spadaju u kategoriju teških povreda, a 1.057 u kategoriju lakih povreda.

Ukupan broj povreda na površinskom kopu “Polje D”(period 1998. – 2007.)

Iako dijagram pokazuje da je od 2005. g. ukup broj povreda u laganom padu, još uvek je taj broj akcidenata, sa ljudskim učešćem, neprihvatljiv.

U cilju procene sveukupnog stanja bezbednosti u radnom okruženju na površinskom kopu “Polje D”, a shodno i zakonskoj regulativi koja nalaže periodičan pregled i ocenu stanja radnih okolina, vrše se merenja fizičkih i hemijskih uticaja u radnom okruženju - radnim okolinama. Merenja uključuju određivanje sledećih parametara:

· koncentracije eventualnih gasova

· koncentracije lebdeće prašine

· merenje nivoa buke

· merenje nivoa vibracija

· merenje osvetljenosti

· merenje mikroklimatskih parametara (suve i vlažne temperature, vlažnosti vazduha, efektivne temperature).

Navedena merenja se, u konkretnom slučaju, vrše za sve radne okoline odnosno radna mesta na površinskom kopu Polju D. Generalno gledano, prema zakonskoj regulativi, navedena merenja se vrše dva puta godišnje, u zimskom i letnjem periodu, kako bi se dobio uvid u stanje bezbednosti na radu sa stanovišta fizičkih i hemijskih uticaja u radnim okolinama rudnika, i to u najekstremnijim periodima godine – u vreme visokih (leto) i niskih (zima) temperatura.

Podaci koji su iskorišćeni za praktičnu proveru sistema PROTECTOR su rezultat merenja u letnjem periodu. Na bazi svih prikupljenih podataka uskladištenih u bazu podataka hibridnog sistema PROTECTOR, istim je izvršena ekspertiza, odnosno ekspertska ocena stanja na Polju D.

Niz pravila, implementiranih u eksperni sistem PROTECTOR-a, koji vodi do ocene specifičnih karakteristika svakog radnog mesta, odnosno radne okoline u okruženju P.K. “Polje D” se aktivira upotrebom odgovarajućeg komandnog dugmeta na glavnoj formi (panelu) grafičkog korisničkog okruženja (interfejsa).

Glavni panel korisničkog okruženja sa rezultatim experske ocene

Rezultat ekspertske ocene, u vidu izveštaja, se potom prikazuje u okviru istog panela, što u mnogome olakšava rad korisnika, isključujući potrebu za izborom novog panela kako bi se pročitao odgovarajući izveštaj. U konkretnom slučaju, na slici, izvršena je procena stanja za radnu okolinu rukovaoca rotornog bagera (G-1), koji je u momentima merenja bio stacioniran na ugljenoj etaži.

Sa panela se može videti, da se kompletan izveštaj sastoji iz nekoliko delova:

· mereni podaci: koncentracija lebdeće prašine u radnoj okolini rukovaoca i koncentracija slobodnog SiO₂ (silicijumdioksida);

· sračunati podaci: maksimalno dozvoljena koncentracija prašine u radnoj okolini rukovaoca rotornog bagera (shodno prisustvu silicijumdioksida u takvoj prašini) i faktor prekoračenja (pokazuje koliko je izmerena koncentracija veća odnosno manja od maksimalno dozvoljene koncentracije);

· rezultat ekspertske ocene stanja na bazi prikazanih merenih i sračunatih podataka

Podaci iz prve dve stavke dobijaju se primenom klasičnog matematičkog aparata (množenje, deljenje i sl.), a poslednja stavka je rezultat implementacije ekspertnog sistema. Ovo je očigledan primer sprezanja metoda klasične matematike sa jednom od metoda veštačke inteligencije.

Primena hibridnog sistema PROTECTOR omogućava ocenu i analizu parametara fizičkih i hemijskih uticaja u radnim okolinama za svako radno mesto ponaosob, rezultirajući sugestijama u vidu mera i postupaka u pravcu unapređenja radnih uslova.

U konkretnom slučaju analizirano je 144 radnih okolina sa 864 ispitanih parametara. Na slici je prikazan pregled broja radnih okolina koje su u datom momentu zadovoljile zahteve u pogledu bezbednosti i radnog komfora sa stanovišta: svih šest ispitivanih parametara (prašina, gasovi, buka, vibracije, mikroklima i osvetljenost), pet, četiri ili samo tri ispitivana parametra.

Iz datog pregleda se može jasno zaključiti da je samo 19 radnih okolina, od 144, ili 13,19% zadovoljavalo sve zahteve u pogledu bezbednosti na radnom mestu i u radnoj okolini, bar kada su fizički i hemijski uticaji u pitanju.

Takođe treba dodati da 63 (43,75%) odnosno 58 (40,27%) radnih okolina je imalo bar jedan ili dva parametra fizičkih odnosno hemijskih uticaja, koji ispoljavaju svoju štetnosti na zdravlje i bezbednost zaposlenih

Procenat radnih okolina na Polju D sa određenim brojem parametara koji nisu zadovoljili zahteve u pogledu bezbednosti na radnom mestu

Činjenica je da su samo 4 radne okoline ili 2,77% imale više od dva parametra fizičkih odnosno hemijskih uticaja sa vrednostima koje doprinose ispoljavanju štetnog dejstva na zaposlene.

Na slici je dat prikaz odnosa zadovoljavajućih/nezadovoljavajućih parametara fizičkih i hemijskih uticaja u radnim okolinama na Polju D u momentu ispitivanja. Merodavne, uporedne vrednosti kako zadovoljavajućih tako i nezadovoljavajućih parametara su granične vrednosti definisane odgovarajućom zakonskom regulativom.

Prikaz učešća zadovoljavajućih/nezadovoljavajućih parametara u radnim okolinama na Polju D

Koncentracije lebdeće prašine, sa vrednostima višim od dozvoljenih, su bile detektovane u 102 radne okoline. Ovaj parametar je bio zaslužan za 53,12% od ukupnog broja nezadovoljavajućih parametara (192). Nivo buke je bio viši od dozvoljenog u 76 radnih okolina, što je iznosilo 39,58% ukupnog broja nezadovojavajućih parametara. Mikroklimatski parametri su bili nezadovoljavajući u 10 radnih okolina, sa 5,20% učešća u ukupnom broju nezadovoljavajućih parametara.

Nivo osvetljenosti, koji je bio niži od propisanog, je bio zabeležen u tri radne okoline ili u 1,56% od ukupnog broja nezadovoljavajućih parametara.

Nivo vibracija u radnim okolinama nije zadovoljio propisane uslove u samo jednoj radnoj okolini, što je manje od jedan procenat (0,52%) ukupnog broja nezadovoljavajućih parametara.

U svakoj od 144 ispitane radne okoline izmerene koncentracije gasova su bile u dozvoljenim granicama ili uopšte nisu registrovane.

Ekspertni sistem, implementiran u hibridni sistem PROTECTOR, je sposoban da oceni stanje bezbednosti u svim radnim okolinama na bazi karakteristika fizičkih i hemijskih uticaja. Međutim, dobro je poznato, iz tekuće inženjerske prakse, da korisnici često nisu u stanju, ili bar ne u potpunosti, da donesu odgovarajuća rešenja za radna mesta odnosno radne okoline koje su procenjene kao loše odnosno kao nepovoljne, sa stanovišta ocenjivanih parametara fizičkih i hemijskih uticaja. Da bi se omogućilo rešavanje ovakvih situacija PROTECTOR nudi rešenje u vidu sugestija sa konkretnim merama u cilju unapređenja kako pojedinih karakteristika radnog okruženja, neposredno, tako i stanja sigurnosti u celosti, posredno. Ovo se postiže prostim klikom na jedno od komandnih dugmadi uz desnu ivicu panelu u grupi za “Preporuke” (Recommendations), istog onog u kojem u prethodnoj iteraciji dat izveštaj o stanju bezbednosti u radnom okruženju. Aktiviranjem dugmeta, za željeni parametar (prašina, gasovi, buka, vibracije, mikroklima i osvetljenost), dobijaju se preporuke sa predlogom mogućih mera u cilju unapređenja stanja po datom parametru radnog okruženja.

Sugestije za unapređenje nepovoljno ocenjenih karakteristika sa stanovišta prisustva prašine u radnom okruženju na površinskom kopu “Polje D” (rotorni bager - vedričar G-1, merno mesto - kabina rukovaoca) su date na slici.

Sugestije za unapređenje nepovoljno ocenjenih karakteristika fizičkih i hemijskih uticaja u radnom okruženju

U zavisnosti od složenosti konkretnog radnog okruženja zavisiće i obim predloženih mera. U konkretnom slučaju rukovaoca rotornim bagerom G-1, prikazanom na panelu na slici 6.8. radi se o velikom broju mogućnosti za unapređenje stanja bezbednosti na njegovom radnom mestu. Predlozi se kreću u nekoliko sfera:

· radna praksa

· mere u samoj kabini

· lična zaštitna oprema u vidu respiratora

Na ovaj način se veoma brzo i pregledno dobijaju sugestije za rešavanje problema smanjenje bezbednosti na konkretnom radnom mestu. Aktiviranjem PROTECORA u svakom momentu nam je na raspologanju nečin razmišljanja i rešavanja problema jednog eksperta u oblasti bezbednosti i sigurnosti na radu.

Da li ćemo i postupiti u skladu sa ponuđenim predlozima, u datom momentu zavisi će od mnogo faktora, ali jedno je sigurno, trasiran je pravac razmišljanja u rešavanju konkretnog problema, što u mnogome skraćuje put do konačnog rešenja.