Српски | English



Историјат

Традиција на коју смо поносни

Још су антички народи познавали вештину налажења и топљења руда метала. Наша средњевековна држава у том погледу била је на завидној висини. Рударство и геологија имају дугу традицију у Србији !

Краљ Стефан Урош I

Краљ Стефан Урош I, (1243 – 1276)

доводи Сасе, искусне рударе у Србију, вероватно 1254. године.

Динар Краља Уроша

Динар Краља Уроша, кован у Брскову, најстарији српски динар

Деспот Стефан Лазаревић

Деспот Стефан Лазаревић, (1389 - 1427)

, доноси Рударски законик 29. јануара 1412. године.

После вишевековне турске владавине, активности се обнављају у првој половини XIX века. На позив кнеза Милоша, барон Хердер боравио је у Србији (1835.) и током свог пута по Србији регистровао рудне појаве и извршио њихову процену.

Путовање Амибуеа са сарадницима (1836 - 1838) по европској Турској (Балканско полуострво), имало је за разултат више радова о геолошкој грађи терена Србије.

Кнез Милош (1837.) шаље допис Совјету да предложи кандидате за студије рударства. Тако су 1839. послата 4 питомца у Шемниц (садашња Словачка).

Јосиф Панчић (1814 - 1888)

, један од најзнаменитијих српских научних и јавних радника XIX века, дугогодишњи ректор Велике школе и први председник Српске краљевске академије наука, 1853. преузима предмет Јестаственица на Лицеју у којој излаже материју "Минералогија и геологија". Први уџбеник из геологије на српском језику "Минералогија и геологија" написао је 1867. године.

Јован Жујовић (1856 - 1936)

, најзначајнији је српски геолог и оснивач Геолошке школе у Србији. Преузима 1880. на Великој школи да води Катедру за МИНЕРАЛОГИЈУ И ГЕОЛОГИЈУ издвојену из дотадашње Катедре за целокупну Јестаственицу. 1891. основао је Српско геолошко друштво, а 1898. оформио наш најстарији геолошки часопис "Геолошки анали Балканског полуострва". Био је ректор Београдског универзитета, министар просвете и министар спољних послова и председник Српске краљевске академије наука.

Оснивање и развој

Самостални развој и стварање првих домаћих кадрова из геологије започет је 1880. године оснивањем Катедре за минералогију и геологију на Великој школи у Београду. Школовање кадрова из геологије вршило се до другог Светског рата на Филозофском факултету Велике школе, односно Универзитету који је основан 1905. године.

Од 1948. године на двема групама Природно-математичког факултета формирају се нове генарације стручњака за геологију, а на одговарајућим катедрама и заводима развија се низ ужих стручних дисциплина.

13. марта 1946. године основан је Рударско-геолошки факултет. На Техничком факултету у Београду основан је Рударски одсек са Одељењем за рударство и Одељењем за геологију. 1948. године одељења се трансформишу у два одсека: Рударски и Геолошки.

1949. година – Геолошки одсек прераста у Геолошки факултет, тако да независно, али у тесној сарадњи, делују два факултета – Рударски и Геолошки. Поред тога, у оквиру Природно-математичког факултета постоји и Геолошка група.

1952. година – Рударски и геолошки факултет, дотле смештени на Техничком факултету, усељавају се у зграду у улици Ђушина број 7.

1956. година – Рударски и Геолошки факултет дефинитивно се спајају у јединствен Рударско-геолошки факултет са два одсека: Рударским и Геолошким.

1962. година – Геолошко - палеонтолошка и Минералошко - петролошка група ПМФ-а припајају се Геолошком одсеку Рударско-геолошког факултета.

1970. до 1973. године – Рударско-геолошки факултет у Београду интегрисан је са Рударско-металуршким факултетом у Бору и делује под називом Рударско-геолошко-металуршки факултет Београд - Бор.

1973. година – престаје интеграција са РМФ у Бору. Рударско-геолошки факултет поново постаје јединствен, самосталан факултет, организован кроз основне организације удруженог рада.

1990. година – Законском трансформацијом Рударско-геолошки факултет добија садашњи облик организације.

2008. година - Рударско-геолошки факултет и сви студијски програми који се на њему изучавају пролазе процес акредитације у складу са принципима Болоњске декларације.